Fasadni kamen, pri čemu govorimo isključivo o prirodnom kamenu, a ne o tzv. veštačkom (suštinski to je obojeni i izlomljeni beton), daleko je povoljniji od kamena za radne ploče, umivaonike, bazene, stepenice ili druge lokacije u domu. Razlog je što se kao fasadni kamen može koristiti gotovo bilo koji prirodni kamen, jer na fasadi neće trpeti velike pritiske, nema značajnijeg ugibanja, a malter u koji je postavljen kompenzuje mikro širenja i skupljanja zbog hladnoće, vlage i vrućine. Ako neki kamen iz fasade vremenom erodira, lako ga je zameniti, a sama fasada je strukturno stabilna decenijama. Čak i da je potrebno recikliranje cele fasade, svaki kamen biće moguće opet iskoristiti a zameniće se samo podloga i malter. Fasadni kamen moguće je postaviti na bilo koju vrstu zida, pa čak i na drvo.

Kamen za fasade dobija se lomljenjem prirodnog kamena i testiranjem dobijenih komada tako da prolaze određene standarde za otpornost za savijanje, otpornost na udarce i otpornost na vlagu. Cena kamena za fasade zavisi od ovih karakteristika, kao i od vrste kamena. Granit i mermer koriste se samo na ulazima u ekskluzivne poslovne objekte, dok se u svim ostalim slučajevima koriste (od skupljih ka povoljnijim) travertin, kvarcit, peščari, škriljci i krečnjaci. Vrstu kamena lako ćete uskladiti sa svojim željama i mogućnostima, međutim bitno pitanje je da li je bolje kupiti tanke pločice fasadnog kamena ili masivniji kamen. Tanke pločice od kamena ne prelaze 2cm po debljini, dok su komadi koji nisu mašinski obrađeni u tanke pločice debeli 5-8cm (prosečno 25kg po m2 fasade za pločice, odnosno 100kg po m2 za masivan kamen). Cena tankih pločica i masivnijih pločica može biti vrlo približna po površini koju pokrivaju, međutim tanke pločice daleko su jednostavnije za ugradnju. Troškovi transporta su oko tri puta niži i može da ih postavlja čak i iskusan keramičar, dok masivnije ploče mora da postavlja stručnjak, uz korišćenja specijalne opreme. Sa druge strane, debele ploče pružaju dobru izolaciju i 3D efekat koji ne pružaju tanke ploče. Suštinski, sa debelim pločama, objekat deluje kao da je zaista izgrađen od kamena.

Kamen za fasade može biti bilo koje boje. Mnoge boje koje se ređe koriste u enterijerima, poput žućkastih nijansi peščara i tamnih boja škriljaca deluju odlično na fasadama. Prirodni kamen koji poseduje šare, kao što su mermer i granit, koristi se ređe na fasadama ne samo zbog cene, već i jer se te šare ne vide, odnosno nisu kontinuirane kada je kamen lomljen. Što je boja kamena manje upadljiva, to kamen bolje deluje na fasadi, jer se više stvara utisak da su zidovi od kamena. Kada je u pitanju oblik, tanke pločice mogu mogu biti pravilne, u vidu pravougaonika raznih veličina, ili nepravilne, pri čemu je preporučljivo nasumično mešati pločice po veličini i boji (ali tako da na svakom delu zida budu sve najprisutnije nijanse). Dobar izbor su i duguljaste pločice male visine a velike širine, koje objektu daju izgled sedimentne stene. Kod tankih pločica nema izbora treće dimenzije, jer je njihova spoljna površina ravna, dok masivne pločice mogu biti zaobljene ili oštrih, neobrađenih ivica. Kamen koji je izvađen iz vode je prirodno zaobljen i deluje veoma dobro na fasadama.

Osim za spoljnu upotrebu na fasadama i dimnjacima, fasadni kamen može se koristiti i u unutrašnjosti doma, a najčešće se postavlja na kaminima, u kuhinjama i drugim lokacijama gde se teži postizanju rustičnog izgleda. Fasadni kamen deluje veoma interesantno i ako se postavi na jedan zid u kancelariji ili hodniku, posebeno ako predstavlja kontrast u odnosu na druge površine.