Zbog lakoće zamene i zaptivenosti, za popločavanje unutrašnjih stranica bazena najpraktičnije su pločice (koje mogu imitirati kamen), ali za površine oko bazena, kamen je idealan materijal iz više razloga. Pre svega, izuzetno je otporan, što je oko bazena potrebno zbog konstantnog povlačenja bazenskog nameštaja i drugih teških predmeta.To posebno važi za otvorene bazene, budući da je kamen, posebno granit, apsolutno otporan na sve vremenske uslove i nagle promene temperature. Upravo je ova otpornost kamena glavni razlog zašto pločice nisu dobar izbor oko bazena, jer posle svake sezone biće potrebno zameniti nekoliko pločica, a zatim će se i videti koje su pločice nove. Pločice, jednostavno, nisu dovoljno trajne i otporne.

Prirodni kamen nikada neće biti toliko vruć da opeče stopala kada su spoljne temperature visoke, kao što je slučaj sa betonom i većinom drugih materiajla, posebno ako se koristi granit ili travertirno. Napokon, kamen proizvodi daleko veću frikciju od bilo kog drugog materijala, što znači da je manje klizav, čime se smanjuje rizik od povreda. Čak i mermer, koji se smatra kliskim materijalom, manje je klizav od keramike ili mokrog drveta. Upravo je peskirani mermer jedan od najpopularnijih tipova prirodnog kamena za postavljanje oko bazena, jer mermer, koji je sam po sebi umetničko delo prirode, deluje još impozantnije kada je postavljen oko dobro osmišljenog bazena. Ako planirate korišćenje prirodnog kamena u svom domu, postoje drugi materijali koje možete koristiti za podove, stepenice, ili oblaganje fasade, ali kada je reč o bazenima, prirodni kamen nema nijednog pravog rivala.

Kada je u pitanju dizajn, za uređenje površina oko bazena prirodnim kamenom koriste se tri osnovna pristupa. Prvi podrazumeva kontinuirane površine bez većih prekida, kako bi se dobila perfektna ravan, koja deluje kao nastavak glatke površine vode. Druga tehnika zasnovana je na komadima prirodnog kamena, više ili manje pravilnog oblika, između kojih se ostavljaju manje površine trave. Sama kamena povšina na taj način deluje daleko prirodnije, na travu se praktično i ne gazi, a ceo bazen zrači prirodnim skladom, kao da je reč o jezercetu koje je oduvek bilo tu. Treća je rustična tehnika, sa pločama koje se dodiruju, uz vidljive spojeve, i svaka ploča je pomalo drugačija. Za ovu tehniku najčešće se koristi povoljniji prirodni kamen, kao što su škriljci i krečnjaci, koji su često tamnije boje i najčešće se moraju zaptivati vodonepropusnim slojem nakon postavljanja, jer tek tako će postati jednako vodootporni kao što su to izvorno granit ili mermer.